”Udala sam se vrlo mlada, nisam imala ni punih 18 godina..”
Udala sam se veoma mlada, tek sam napunila 18 godina. Možda je on bio stariji, imao je 30, ali to mi nije smetalo jer sam ga volela više od svega na svetu. Danas imamo troje dece i mislila sam da ništa ne može narušiti našu sreću, ali… saznala sam da me vara.
Dugo sam sumnjala, ali nisam htela da verujem. Danas sam slučajno videla poruku od njegove ljubavnice i sve mi je postalo jasno. Brzo sam izbrisala poruku i odlučila da odem do hotela gde su se trebali naći. Kada je ljubavnica otvorila vrata sobe, prvo sam se šokirala kad sam videla ko je ona, par trenutaka sam bila zapanjena, a onda sam je žestoko napala, verbalno naravno, iako sam želela i fizički da je kaznim.
Počela je da plače i zamolila me da uđem u sobu. Tek je napunila 18 godina, živi sa majkom i skoro nemaju od čega da žive.
Kada mi je rekla: “Pa zar misliš da uživam sa starcem koji je 30 godina stariji od mene?” shvatila sam i setila se reči svojih roditelja kada sam se udavala, da je moj muž bolestan čovek koji voli decu.
Na koga sada da se ljutim? Na muža, na mladu devojku kojoj se gadi da bude sa mojim mužem ili na sebe jer nisam poslušala roditelje?
