Ne može ni sa preciznošću od jedne nedelje a kamoli sa preciznošću od jednog dana pa bilo to u toku noći ili dana, ne može da kaže da će se neki zemljotres dogoditi – kaže za Telegraf.rs seizmolog Slavica Radovanović

Turski seizmolozi su još pre 2 godine prognozirali zemljotres za područje u kojem se on dogodio prošlog ponedeljka. Oni su objavili rad i jasno napisali da je u tom području moguć, prema kretanjima na rasedima, zemljotres magnitude 7,4 stepena, doduše, prvi je bio 7,8 kaže u razgovoru za Telegraf.rs seizmolog Slavica Radovanović.

Nekadašnju direktorku Seizmološkog zavoda Srbije, koja je nastavila da se bavi svojom profesijom i koja godinama upozorava da jaki zemljotresi prete našem prostoru u narednih 10 godina, nije mrzelo da zaviri u turske spise, s obzirom na to, kako kaže da su turske kolege seizmolozi zaista odlični, i imaju fantastična imena u inžinjerskoj seizmologiji. Našla je rad u kojem su svi prognozirani zemljotresi. Između ostalih i ovaj u oblasti Pazarčik.

Napominje da seizmologija nije gledanje u šolju, u zvijezde, već gledanje u geologiju, rasede, i dogođene zemljotrese.

Dostavila nam je i karte koje pokazuju prognozirane zemljotrese u Turskoj i one koji su se dogodili, a na kojima se upravo vidi ovaj koji se desio prošlog ponedeljka.

“Poslije zemljotresa kod Elizaga 2020. godine, turska seizmologija, koja ima svjetska fanstastična imena u inženjerskoj seizmologiji, je izmapirala svoje rasjede. Prethodni je bio 1971. i od njega maltene prošlo 50 godina. U međuvremenu, nije bilo jačeg zemljotresa i čim se taj jači pojavio oni su se bavili istraživanjima i napravili jednu analizu šta se tu dešava s obzirom na to da je jedan jako dugački period prošao, i šta će biti u budućnosti. Ovo nije gledanje u šolju u mjesec i u zvezde, ovo je gledanje u geologiju, rasjede koji tamo postoje i dogođene zemljotrese. Sračunata su prosječna godišnja kretanja koja treba da se ostvare i na osnovu toga što na nekim segmentima raseda tog pomjeranja nema, zaključeno je da je na ovom Pazarčik segmentu u južnim delovima moguć zemljotres magnitude 7,4.  Jeste ovaj zemljotres bio jači od toga, ali uzimajući u obzir da je većina ovih zemljotresa iz neinstrumentalnog perioda, da su njihove magnitude definisane na osnovu podataka šta se desilo, gdje se desilo i kakve su bile štete, naravno da je u takvim uslovima 7, 4 dobar rezultat”, objašnjava Radovanovićeva za Telegraf.rs.

Ona navodi da je u zaključku rada, odnosno master teze navedeno da je najveći magnitudni potencijal akumuliran na krajnjem zapadnom segementu, na delu Kolbasi Pazarčik.

“Taj segment nije generisao veliki zemljotres preko 500 godina i na tom segmentu je nisko pomeranje, u deficitu, akumulirao je mnogo energije u dugačkom periodu i može imati potencijal magnitude od 7,4. To se navodi u zaključku, i to se zove prava prognoza i ona je data 2020. godine. Pre dve godine je objavljena. Zašto ta prognoza nema datum? Oni su mogli i da pogode, i da zemljotres bude kroz mjesec dana. Jasno je iz svega da kratkoročna prognoza ne postoji jer ovo što je Holanđanin objavio na Tviteru, to nije prognoza. Prava kraktoročna prognoza sadrži vrijeme i datum gdje će se dogoditi neki zemljotres. Na svim ovim segementima će se u budućnosti dogoditi neki zemljotres”, navodi ona za Telegraf.rs

foto: Kan Alper Ucan

Upozorila na zemljotres u Velikom Gradištu
Naša sagovornica je, inače, dan uoči jakog zemljotresa u Velikom Gradištu putem radio stanice u tom mjestu, ispričala ljudima da se na tom području nešto događa, i da može da dođe do zemljotresa, ali i ne mora. On se dogodio, ali bez obzira na to, ona kaže da ga ona nije prognozirala, jer je tačno vreme i dan kad će se dogoditi nemoguće prognozirati.

“Gnjilane je bilo 2002. godine. Te iste godine u regionu Velikog Gradišta su počeli učestalo da se javljaju slabi zemljotresi i taj broj zemljotresa je neprekidno rastao. I, s obzirom na to da u tom prostoru još od 1874. nije bili jačih zemljotresa, a u tom prostoru se prema istorijskim podacima dogodio zemljotres čija je magnituda procijenjena tada na oko 5 jedinica Rihterove skale, pozvala sam radio stanicu u Gradištu u toku dana. Tada sam već bila direktor Seizmološkog, predstavila sam se i rekla da mi se jave. Oni su se javili, ja sam im objasnila da je taj prostor seizmički aktivan, da se tu mogu dogoditi ti jači zemljotresi, da je prognoza nemoguća ali da je u tom kontekstu potrebno podsjetiti ljude da to postoji, i preporučiti im šta u toj situaciji treba uraditi”, priseća se naša sagovornica.

“Oni su mene te večeri oko 19.30 uključili u svoje vijesti, i ja sam im ispričala, da je nekada bio tu jak zemljotres da je imao takvu magnitudu, da on ne vodi do potpunog rušenja objekata ali da može da ošteti i da to treba imati u vidu, a da ovi zemljotresi samo svedoče u prilog tome da takvih zemljotresa ima. Sasvim slučajno, sutradan se dogodio zemljotres magnitude 4, 5. Ja nisam znala da će se taj zemljotres dogoditi sutra. Neko bi mogao da kaže da sam ja taj zemljotres prognozirala. Nisam. Ja sam samo znala tada da je taj prostor aktivan i da u njemu može u nekom trenutku da se dogodi zemljotres”, kaže seizmolog Slavica Radovanović.

Slično se dogodilo i 2009. godine kada su se nizali zemljotresi južno od Kragujevca, u zoni Gružanskog jezera. Sve se to desilo pre Kraljeva.

“U zoni Gružanskog jezera, u nekoliko dana 30-ak zemljotresa je bilo. S obzirom na to da taj prostor oko Kragujevca ima dosta visoku seizmičku aktivnost, Zavod je poslao zvanično pismo Sektoru za vanredne situacije MUP, da je takva i takva situacija, da to može dovesti do nekog jačeg zemljotresa na kraju ali da može i da se završi bez ičega. I, tada se to završilo bez jačeg. Kraljevački zemljotres čiji je ovo obod na kojem je bilo 30,40 zemljotresa, dogodio se godinu dana kasnije kada smo skoro svi i zaboravili na seriju zemljotresa kod Gružanskoj jezera 2009. godine”, priča nam ona.

Vraća se na poslednji jak zemljotres u Turskoj, odakle se još iz ruševina izvlače i živi i mrtvi. Ističe da bi svi voleli, ali da niko ne može, da bude spasilac 30.000 i više života.

“Svako bi volio. Ali to je na današnjem nivou seizmologije nemoguće”, kaže i nastvalja:

“Dogodio se ovaj jak zemljotres, sa jako velikim brojem žrtava gde očigledno nije bio jedan, nego mnogo velikih propusta u izgradnji objekata. To sam rekla prvi dan kada sam vidjela prve slike posle zemljotresa što je sada postala jedna opšte prihvaćena istina.  Turska je već, to znate, uhapsila veći broj investitora. U međuvremenu odjednom se pojavi na Tviteru i svi počnu da pričaju o tome da je zemljotres bio najavljen i to automatski skreće fokus javnosti sa toga ko je kriv što se to porušilo, na onoga ko prognozira. Kako to neko u toj Turskoj nije prognozirao, a jeste. Holanđanin je rekao da će se desiti, ali ne i kad. Ali, eto, poslije zemljotresa u Turskoj, kao i posle svih rušilačkih zemljotresa, ponovo se aktuelizovala priča o prognozi i neophodno je pronaći nekog krivca.

Seizmolozi oslobođeni zbog zemljotresa u Lakvili 
“Najčešće je to bilo u situacijama kada su se zgrade rušile bez razloga. Na primer, kada je bio u zemljotres u Lakvili, 2009. godine, magnitude 6 jedinica najviše, nije bilo moguće objasniti toliki broj srušenih savremenih objekata. Lako je bilo reći da stari objekti – one brojne crkve iz srednjeg veka, kulturno-istorijski spomenici koji su bili sagrađeni još 1600 godine nisu mogli da izdrže zemljotres. Što je bilo tačno, ali je bilo teško objasniti zašto su novi objekti nastradali. I zašto je u tim novim objektima nastradao jako veliki broj ljudi. Tada je nastradalo 308, a veliki broj ljudi je ostao bez svojih kuća. Zemljotres se, takođe, dogodio tokom noći. Onda su pokrenuti sudski procesi protiv seizmologa jer su se pojavile takve veijsti i informacije da su oni morali znati da će te noći biti zemljotres, a nisu dobro prognozirali. Posle višegodišnjeg suđenja oni su toga oslobođeni jer niko, pa ni oni ne mogu da kažu vreme tačno kada će se zemljotres dogoditi. Ne može ni sa preciznošću od jedne nedelje, a kamoli sa preciznošću od jednog dana – pa bilo to u toku noći ili dana, da se kaže da će se neki zemljotres dogoditi. To je prvi slučaj”, kaže naša sagovornica.

Ona je podsjetila i na drugi, raniji slučaj.

“To je bilo 1999. godine kada se zemljotres dogodio u Izmiru, i kada je bilo od 17.000 do 18.000 žrtava. To su utvrđene žrtve. Posle određenog broja dana prestali su da ih broje i procene su bile da je 44.000 povređeno, a da postoje indicije da je broj žrtava bio oko 45.000. Naprosto su posle izvesnog vremena rekli da nema više šanse da neko bude živ i prestali su da traže one koji su nestali. Zbog javnosti, koja se tada uznemirila tako velikim brojem žrtava i očiglednim situacijama da su neki objekti ostali potpuno netaknuti, a neki na potpuno porušili, Turska je pokrenula veliki broj istraga i pravosnažno je osuđen jedan broj investitora, izvođača radova, arhitekata, svih učesnika u tom projektu”, podsjeća Radovanovićeva.

Ona se osvrnula i na sliku netaknute zgrade inženjerske komore u Turskoj, u ovom zemljotresu.

“Niko ne može, a voljeli bi svi da budu spasioci sada 30.000 života. Svako bi voleo. Ali to je na današnjem nivou nemoguće. Verovatno bi moralo da se toliko mnogo merenja napravi da sve bude tako gusto pokriveno instrumentima da bi nekada u budućnosti to bilo moguće. Da li je put da se prognozira, pa da svi izađemo iz kuća, da se sve poruši pa da pravimo ispočetka ili je put da adekvatno gradimo? To potvrđuje ova slika koja sada kruži, gde je ostala jedna zgrada, a ta jedna zgrada je sedište građevinskih inžinjera. To znači da građevinski inžinjeri znaju kako se gradi, da seizmolozi znaju koji su maksimalni zemljotresi, ali da negde u sistemu izvođenja radova postoji propust, a u tom procesu je najteže utvrdi propust”, kaže Slavica Radovanović za Telegraf.rs.

Kaže da kod nas ne može da se dogodi zemljotres i da dostigne 6,5 stepeni Rihterove skale. Napominje da smo mi, a misli na ceo istočni Mediteran, u periodu povećane seizmične aktivnosti, i da je normalno da u narednih 10 godina prođemo kroz jake seizmičke aktivnosti. I mi, i Hrvatska, zapadni delovi Turske, Rumunija…

Navodi i da su turski zemljotresi jako slični po godinama kao naši.

Šta će biti sa nama? 

“Da li smo mi, balkanski prosto izolovani pa kao neka santa plivamo, kao neka nezavisno parče ploče i to što se dešava nema nikakvog uticaja na nas? Hajde da pogledam kako je izgledala seizmičnost u zoni istočnog anadolisjkog raseda i zemljotresa u Srbiji. Vi sada tu vidite zanimljive sličnosti. 1513. godine je bio veoma jak zemljotres magnitude 7,4 u ovom reonu gde se i sada dogodio zemljotres. 1521. bio je magnitude oko 5 jedinica Rihetrove skale. 1893. se dogodio zemljotres kod njih od 7,1 , a mi smo u Srbiji imali veliki svilajnački zemljotres. Godine 1905. su imali oni, a u Srbiji dogodio zemljotres kod Krupnja, 2010 smo mi imali kod Kraljeva… Ne treba gledati tačno u godinu, neki period od 10 godina. Onda opet su imali imate 1874. 1875.  a kod nas 1879. Gradište…Tad sam ja slučajno upozorila te ljude veče pre toga da postoje neki jaki zemljotresi ne znajući uopšte da će sutra biti zemljotres. Zatim, naš Kopaonik je bio 1980”, priča naša sagovornica.

Ona, pak ističe da, kad pogledamo godine, ne kaže da će se u istom tom odnosu dešavati zemljotresi kod nas

“Samo kažem da je, na osnovu istorijskih podataka, jasno da kada se uđe u neki period povećane seizmičke aktivnosti na nekom širem prostoru ona se manifestuje u svim zonama tog prostora. Mi jesmo, kad kažem mi, mislim na ceo istočni Mediteran u jednom periodu povećane seizmičke aktivnosti. Jakih zemljotresa kakav je bio 1513. i pre neki dan, bilo je i južnije od ove oblasti, i javljali su se u vrlo sličnim periodima. Kod nas postoje slični periodi velike aktivnosti sa mnogo manjim seizmičkim energijama, i normalano je očekivati da nam se u narednih desetak godina, zbog svih događaja i na istoku i pre na Zapadu Bakanskog poluostrva, a što su dokazali zemljotresi u Albaniji, BiH, i Hrvatskoj, a tamo će ih biti još, da ćemo i mi na Balkanu – i Grčka, i zapadni delovi Turske i Rumunija proći kroz neke periode visoke seizmičke aktovnosti”, zaključuje Slavica Radovanović za Telegraf.rs.