“Roditeljima se krišom javim svakih par tjedana da žena ne zna”

Krišom zovem svoje roditelje svake dvije ili tri sedmice tako da supružnik nema ni najmanje pojma, radije ne bih ulazio u razgovore s njom.

Posvađali su se i okolnosti su veoma strašne.

Nikada nismo živjeli s njima, ali moja bolja polovina se zbuni od mame i mrzi se svega, uključujući kiseonik koji opuštaju. Ona je nepomična kada nekoga ne podnosi.

Nije mi dozvoljeno da im vodim dete, nikada ga nisu videli, samo im šaljem sliku dva puta godišnje da vide kako to izgleda.

Još jedan mladić dolazi i ne vidim da njih trojica zaista imaju opciju da se redovno sruše. Isto tako nemamo kontakt sa mojom sestrom, bratom i sestrom i njegovom porodicom pošto su favorizovali svoje roditelje, a to se baš i nije poklapalo sa mojom boljom polovinom, anticipirala je njihovu ljubav.

Uglavnom sam blažen, imam briljantnu porodicu i novac, međutim ponekad mi je žao što su takve okolnosti i što moja porodica čami zbog mog unuka.

(Ispovesti.com)