PRVE BRAČNE NOĆI STANA MU JE PRIZNALA DA VOLI PETRA: Ono što je Milovan posle uradio prepričava se i danas!

Poznati esejista i srpski pisac Nedeljko Popadić zabeležio je priču o časti, iskrenosti i hrabrosti.

Navikli smo da “Vitez” ima stihove izlagane o smjelosti i viteštvu, a ipak Milovan, kako se zove jedna od legendi priče o čovjeku velikog srca i razumijevanja, koji je davno bio relativno radikalan, i to Čini se, čak i danas postoje takvi pojedinci kao što je on bio. Kako je Popović komponovao, sve se navodno dogodilo na mestu oko Plava u Crnoj Gori.

Predstavljamo vam cijelu priču.

„Davno je bila Stana. Nekada je bio Petar. Bilo je to davno. Ipak, Stana se nije očekivala za Petra. Očekivali su se za njenu srodnu dušu. On se zvao Milovan. Šta više ,došao je dan da se Stana uda za Milovana.Pucalo je oružje.Vino se točilo Svatovi su pevali,jeli,pa noć pala.Prva svadba najlepša.

Milovan se skinuo i sjeo. Sjeo je i čvrsto visi za Stanu, koja još sjedi na sjedištu.

Dođi. – on je rekao. U svakom slučaju, Stana provjerava pod. Tišina.

„Možda je sa nekim pogrešila“, pomisli Milovan. “Bilo kako bilo, pomilovaću je. Niko neće pokušati da bude svestan.”

– Dođi otvoreno. – ponovio je.

-Ne mogu. – odgovorila je dama.

– Jeste li bili s nekim ranije?

Ne ne…

– Šta je onda problem u tom trenutku? – upitao je čovjek sata.

Pokušajte to ne PROPUSTITI

Zadivljujuće SCENE NAPADA U SERIJU Nečista KRV Zapanjena SRBIJA: Zabavljač Feđa Štukan: Ovo mi je bio najteži posao!

SMATRAMO GA MESAROM U KRVI: Evo zašto Holivud treba da snimi film o postojanju Feđe Štukana (47)!
– Volim drugog – počela je da plače – ali nisam imala ništa s njim. Izvini. Izvinite, morao sam da vam kažem ranije. Ipak, mislio sam da mogu. Trenutno vidim da ne mogu. Ne mogu. Srce neće.

– Da se probudim… – rekao je Milovan. – Kada ste ga upoznali?

– Nikada nismo rekli ni reč. – obratila se dama sata.

-Nemam najsjajniju ideju…

Samo shvaćam da ide pored Petra i da živi u susjednom gradu. Stalno dolazi na pijacu jašući konja. Takođe, pijaca je ispod mog prozora. Poslednjih nedelja, istovremeno, izlazim na galeriju i gledamo jedni druge.

-Samo to?

– Dosta… – promrmlja Stana i zaplače znatno marljivije.

– Odlično – rekao je malodušni Milovan. – Odmori se, pričaćemo kad svane. Shvatio sam te. Sve je super.

U zoru sunca, kada je glavna kokoška proglasila dan, Milovan je proaktivno uzjahao svog ponija. Otišao je u susedni grad da potraži tog srećnog Petra.

Pokušajte to ne PROPUSTITI

VLAŠKI OBIČAJ: Cijeli grad je bio dostupan na ovoj užasnoj demonstraciji!

DA LI JE OVO JEDNA OD STRAŠNIH TRADICIJA KOD NAS: Znate li šta je Mračno vjenčanje?
– Uđi, sruši se, da se umijem… – rekao je muškarac kojeg Stana voli, visok, mračan i privlačan.

Sjeli su jedno naspram drugog. Dvije čaše zveckale su jedna uz drugu.

– Šta super, stari druže? – upitao je Peter.

– Nije baš super za mene, nego za tebe. Takođe, ja sam tvoj saputnik. – Milovan je rekao, popio, pa, u tom trenutku, nastavio – Ja sam, kao što ste možda čuli, juče oženio Stanu…

-Čuo sam. – Petar je kroz prozor bacio pogled na krošnje drveća, niz koje je pljusak pljuštao. – Bilo kako bilo, zašto baš na vreme, posle ove oluje, kod mene?

-Da li je obožavaš? pitao se Milovan.

Peter je zastenjao. Još jedan naš.

– Ne mogu odgovoriti na taj upit. To je tvoja bitna druga osoba i u ovom trenutku je gotovo.

– Ništa nije gotovo. rekao je Milovan. – Nisam je poljubio. Ni ti. Pod pretpostavkom da je voliš, prati me i vodi je, besprijekornu.

– Čoveče… – rekao je Petar, koji je osetio kako iz njega curi znoj. – Kako da je vodim… To je apsurdno. Šta će reći svijet iz dva grada?

– Pošteno je. Takođe, neka svijet izvuče šta god mu treba. Ne bi bilo fer da izdrži. Ne morate da trpite sve što se uzme u obzir. Niti moram cijeniti ono što je Bog planirao za mene. To ne zvuči pošteno. Ipak, da li je obožavate?

– Volim to.

Nakon 60 minuta, dva muškarca na ponijima su prokrčila put kroz potop i pojavila se ispred Milovanove kuće. Nadalje, nakon dva sata, Stana je ušla u novi dom.

– Ko je ovo dete? – pitala je Piterova mama, gledajući divnog Stana, mokra, nemirna, zbunjena i vesela.

– Spusti se… – podelio je Petar sa svojim zaprepašćenim čuvarima i postepeno sve ispričao. Svi su bili tihi. Majka je lomila ruke. Pred kraj je rekao:

– Taj čovek, taj Milovan, nije čovek. On je vitez, dete moje.

– Zaista, majko.

– Sada ćeš biti i ti.

– Kako, majko? – upitao je blaženi Petar.

– Imam li tri djevojčice? Imate li tri sestre? Penji se još jednom na svog ponija, dijete moje. To je pogrešno za takvog viteza