POTRESAN OPROŠTAJ OD MLADE PEVAČICE: “Anči, anđele moj, počivaj u miru, zar nije moglo drugačije?” Ove poruke lede krv u žilama
Uvid u smrt vokalistkinje Andrijane Lazić potresao je obližnje.
Andrijana je otišla 7. januara sa svojim pratiocima, a ubijena je tri dana nakon toga. u trenutku kada je pala sa 24. sprata u Dubaiju.
Foto Andrijana Lazić: PRINTSCREEN
Oni koji su joj najbliži ne bore se sa zapanjujućim gubitkom mladenačke zvijezde na usponu, već su se od nje oprostili kroz međuljudske organizacije.
Foto Andrijana Lazić: PRINTSCREEN
Jedna od poruka koja je osvanula na blogu “Zorica. Kusmuk” u potpunosti se saopštava.
Bio sam blažen kada je bila vesela i nacerena, kada mi je poslala “srce” u poruci. Nije bilo drugačije ni za Novu godinu. Nadao sam se da će joj sve uspjeti, poslao sam nepatvorenu, iskrenu ljubav s najvećom iskrenošću. Ipak, … tragično, dogodila se nesreća. Nije teško sastaviti tekst, ali je užasno teško riječima opisati ovo radno mjesto koje se otvorilo od trenutka kada sam shvatio da Anči više nije s nama. Teško mi je da prihvatim da je ovo validno. Bože, iz kog razloga ovo nije jednostavno užasan san? I zaista, ustanem u prvom dijelu dana, prekrstim se i kažem “Super je, super je lažno, s grozom je gotovo”. Život nas tjera da pokušamo pronaći snagu u pogledu gubitka prijatelja i porodice. Pa to je zaista teško. Previše teško. Imala je čisto srce i uvijek je bila spremna pomoći drugima, dajući im ponekad prioritet nad sobom. Bila je neverovatna posvećenica. Kao mlada, ležala je sa simbolima, među kojima je dosledno bio i sveta osoba Džordž. Iskreno vjerujem da je otkrila istinski osjećaj pomirenja među svetim glasnicima! Ostaćeš u mom srcu zauvek! Puno te ljubim. Vaša odlučnost, promišljenost, delikatnost će ostati u lijepom sjećanju. Bili ste previše lični duh da bi vas par ljudi moglo shvatiti! Ti si me shvatio, ja sam shvatio tebe. Čuvaću naše misterije dok sam živ. Ono što bih dao u slučaju da te suze mogu pomoći da te vratimo, mi svi koji smo te obožavali. Život je užasan. Nikada nas nemojte postavljati za takve prilike. Pozdravljamo ih riječima: “Ne, to je nepraktično” i nakon toga se rušimo u stvarni svijet. Tesko. Moćno. Udari nas u hram. U srcu. I dalje će proći, po mom mišljenju. Da te više neću videti. Beskrajno su suze tekle danas, moj veliki nebeski glasniče. Međutim, ne može vas sva voda na planeti, nažalost, vratiti svakom pojedincu koji vas je cijenio. Kako si bio. Obavijestio si me: Lažu ta otkrića Zoko, nemaš zloćudnu izraslinu.” Garantovao sam, ako se moja bolest smanji, daću ti sve, sve što ti treba, na vrijeme. Ali tebe nema, a ja Tu sam, anđele, je li nešto što nisam očekivao! Zašto?! Iz kog razloga danas razmišljam? Nije bilo predviđeno. Bacim pogled na nebo i pitam se: Bože, gdje bi ti Bože mogao biti? Bože , Molim te, prihvati moje izvinjenje, međutim… Zašto? Da li bi u svakom slučaju moglo? Zar nas ova čaša nije mogla prokrstariti? Ova izuzetna, ogromna praznina guta riječi. Kidnapuje. Briše. On guta svoje kontemplacije. To je gigantski.Daleko.Duboko.Prazno.Bože daj nam harmonije.Okrepi nas.Daj nam inteligencije.Anchi, moj nebeski glasniče,nađi sreću na ahiretu.sa melekima!Zaista te obožavam.šaljem ti tvoju i našu neka se brine o tebi.Volim te upravo onakvim kakvim te sada zamišljam, veselog, nacerenog, napunjenog tvojom jedinstvenom, iskrenom velikodušnošću. Neka Bog da tvoj duh. Pronađite sreću na ahiretu. Amen.
Kurir.rs
