“PIŠU DA SAM SELJAK I KONJ” Šerif Konjević za Kurir: Šta mislim o Prijovićki to sam već rekao! Pa i Šaban je to znao (FOTO)

Šerif Konjević je u razgovoru za Kurir razgovarao o različitim suptilnostima iz svog povjerljivog života. O njegovoj boljoj polovini, vokaciji, saradnicima, ali još i o načinu na koji ga rođaci iz naroda u kojem je začet – Bosne, negativno primjećuju. Umjetnik se također uputio do svog doma u Sarajevu u najbogatijem naselju Ilidži.

– Dobro sam. Zadovoljan sam svojim životom i profesijom. Nacerim se, znači da sam dobro – rekao nam je pred početak rasprave.

Šerif Konjević
Fotografija: MARKO JOVIĆ
Gdje volite biti, Sarajevo ili Minhen?

– I pored toga što ovde imam sve, tamo mi je nekako bolje, to je jedinstveno. Volim zakon, i tu je. Moje dijete voli biti ovdje.

Imali smo nevjerovatnu priliku da upoznamo vašu suprugu, koliki vam je iznos njene pomoći?

– Kod nas je sve u dogovoru i imamo odlične mogućnosti. Nekada su muškarci imali osnovnu riječ, ali to više nije istina. Radije ne bih bio nečija kapa. Kod nas je sve u skladu i ohrabrujem sve u životu da oprezno pre ulaska u vezu razmisle da li su jedno za drugo. Kod nas nema bijesa, neko je voda, neko je vatra.

Šerif Konjević
Fotografija: JASMIN FAZLAGIĆ
Šta je ona nadvladala kod tebe?

– Kako smo se upoznali, shvatio sam da mi je Bog dao upravo nju. Videli smo jedno drugo. Pun sam razumijevanja, ona je 18 godina mlađa od mene i ja imam računa o tome, a ona dodatno ima izuzetan odnos prema meni. Ja sam kum s obzirom na nju, ona me najbolje shvata.

Postoje različite priče o tebi.

– Izražavaju širok spektar stvari o meni, veruju da sam ovakav, onakav, različite su priče. Kažu da me poznaju, a evo ja kažem da me nemaju poznanstva. Pošto, u takvom slučaju da me poznaju, ne bi tako pričali. Ne bih imao opciju da pevam pesme koje pevam i da budem ono što jesam da sam na način na koji mi se obraćaju.

1 / 10 FOTO: MARKO JOVIĆ

Vi ste jedna od najvećih zvijezda bosanskohercegovačkih naroda, da li vaši domaći ljudi to smatraju?

– Ne fokusiram se na to, ali, nažalost, moram priznati da je svaka od groznih primjedbi na moj račun iz Bosne. Sastavljaju da sam radnik, poni i sretan sam kad me tako zovu. Možda bi željeli da budu poni poput Šerifa Konjevića ni manje ni više nego jednog dana. Ne nervira me, nervira me što se ne bave svojim životom.

Šerif Konjević
Fotografija: DAMIR DERVIŠAGIĆ
Tu su i partneri koji razgovaraju o vama.

– Razgovaraju o raznim stvarima, a kada dođem i stanem pred njih, kažu: “Ovo je naš partner, vladar.” Voleo bih da su donekle jedinstveni, da ne primećujem u tolikoj meri. Ni u kom slučaju nismo drugačiji pod ovim nebom. Nikada ne bih izdržao ovoliko da sam bio način na koji mi se ljudi obraćaju.

Šta te nervira kod sebe?

– Ovakav kakav jesam kako otvoreno govorim. Izuzetno sam blizak kuci u vezi sanacije uvrnute Drine. Nervira me što sam se uznemirio zbog ovih primjedbi. Želim da budem malo više formiran, ali ne mogu da odolim.

Kako biste se opustili?

– Vozim quad bicikl, plivam. Nakratko se resetujem, uključujem određene uređaje, spajam ih sa sobom i oživljavam se.

Aleksandra Prijović
Fotografija: PETAR ALEKSIĆ
Bili ste na reviji Aleksandre Prijović, kako biste videli njen prosperitet?

– Praktično sam plakala. Ona razume moje mišljenje o njoj. Oduševio me, glavna emisija na kojoj sam bila od početka do kraja. Od samog početka sam znao da će biti kao što je danas. To sam joj rekao na početku, pa je i Šaban znao.

Šta kažete na to da tvrdite da bi to trebalo da bude u emisiji?

– Rodbina me i dalje savetuje da moram. Za mene je svejedno. Što se mene tiče, slična je gužva i u klubu, i na povjerljivoj zabavi, i na bilo kojoj izložbi. Bilo je mojih emisija ranije, ali ne u ovom novom periodu. To je ono što pod pretpostavkom da radim, može biti za gomilu, na osnovu toga što mi je gomila dala sve što imam.

Pevate kao što ste pevali na početku svoje profesije, kako je to moguće?

– Volim da se bavim sobom, nemam nepristojnosti i pretpostavljam da sada bolje pevam nego ranije.

Kako biste zamislili svoje penzionerske dane?

– Sutra mogu da dam ostavku, ali radije ne bih, ne smatram to, za mene je to kompleks. I pored toga što u Nemačkoj sve plaćam i imaću taj anuitet, moram da vodim računa o tim obavezama, ne treba mi, ne treba da mi se vraća.

Marko Jović