MARKO IZ BOGATIĆA IZGUBIO TORBU PUNU NOVCA U ŠUMI: Oblio ga hladan znoj, a onda mu je ZAZVONIO TELEFON: “Baš je TEŠKA U RUCI”

U trenutku kada su maltene sa njegove plantaže u polju davno odnele oko dve tone gotovih trešanja, Marko Pejdić iz Bogatića je bio propisno besan i obeshrabren. Zaista, čak i danas ga “zadržava” bijes na osnovu toga što kriminalci nikada nisu pronađeni, međutim njegova očekivana autentičnost i ljudskost su mu se vratili jučer kada mu je stanar iz susjedstva vratio torbu punu gotovine koju je izgubio u šumu.

– Otišao sam u šumu, oko dva kilometra od naselja, da pogledam i izmjerim drveće koje treba posjeći. Otišla sam u Čistu ulicu i pošto je sunce zagrijalo i zapeklo, skinula sam torbu koju inače nosim oko vrata i stavila je na krov, a kaput i mobitel ostavila u vozilu. Brzo sam procijenio drvo i vratio se u matičnu bazu, a kada sam stigao u naselje, on se sjetio da sam i ja imao torbu. Zaustavio sam se, pogledao kroz vozilo, misteriozno je nema – priča Marko.

Nije ušao u trag vreći kod kuće, pa se iznerviran vratio u šumu da je potraži “na licu mesta”. Ova potraga je takođe bila bezuspešna, a priča se preokrenula kada se javila komšinica Milena.

– „Marko, tražila te policija, pronađena torbica, zovi stanicu“, rekao je komšija, a kada sam završio razgovor, video sam i nekoliko propuštenih poziva iz policijske uprave. Zvao sam, a pomoćnica je rekla da se onaj koji je našao torbicu drži na stanici i neće otići dok ja ne dođem – nastavlja Marko.

Čopor je na stanicu donio Mišo M. koji ga je na kraju ispratio kad se vraćao sa njive sa poljoprivrednim kamionom i nakon dugog razmišljanja odlučio je da ga vrati nepoznatom vlasniku.

– Iz doma sam kraj puta otkrio torbu. Napravljen od goveđe kože, težak u mom rukohvatu, pa sam pitao čiji je možda i šta je u njemu, pod pretpostavkom da ga je neko izgubio ili ga je možda uzeo i bacio. Ušlo mi je u misli kako bi se neko mogao osjećati da sam ga uzeo, pa sam odustao. Znam da je nezgodno kada nešto izgubiš i nije neočekivano vjerovati da će to neko pronaći i vratiti. Neslana okolnost, iskreno – kaže Mišo, koji je potom sa torbicom otišao u sjedište policije.

Policajci na poslu su bacili pogled na karte, a Mičo je tražio da se drži Marka u stanici i zajedno će se pobrinuti da ništa ne izostane.

Bez obzira na kartice, u torbi su bile porodične fotografije, lekovi i oko 50.000 dinara. Marko je izbrojao 5.000 i na sreću ponudio Miši kao nagradu, koju on stalno nije uzeo.

– Bez obzira na vrstu naknade, nemoguće je, rekao je, i najradije ne bi uzeo gotovinu. Pristao je da mu donese piće u baru. Jedan, još jedan i još par, pa smo ostali na ručku i poprilično pričali – rekao je Marko.

Telegraph