“KADA GRMI, SKLONITE SE”! Fizičar Cvetanović otkrio šta nikako ne treba raditi dok sijeva – Ovi uređaji su KRITIČNI
Fizičar Nikola Cvetanović je bio gost na televiziji “K1” i dao je smernice za najbolju zaštitu od grmljavine.
Tokom nedavnih jakih padavina praćenih grmljavinom, došlo je do velikih poplava širom regiona, što je rezultiralo čestim intervencijama policije u gradovima. Fizičar Nikola Cvetanović je gostovao na televiziji “K1” i dao je savete za najbolju zaštitu od grmljavine. Svake godine, više od 25.000 ljudi širom sveta strada od udara groma, pri čemu muškarci ginu čak šest puta češće od žena.
Cvetanović je istakao da priroda neprestano podseća na svoju moć. Iako smo postigli značajan tehnološki napredak, prirodne sile poput groma i munje ne možemo potpuno kontrolisati. To su ogromne energije koje se ispoljavaju na jednoj maloj tački, te ih treba respektovati. Međutim, pridržavanjem određenih postupaka prilikom izgradnje zgrada i ponašanjem tokom grmljavine, možemo minimizirati opasnosti. Cvetanović je objasnio da udar groma predstavlja veliku količinu električnog naelektrisanja koje se prenosi u veoma kratkom vremenskom periodu. Taj proces se sastoji od više faza, a munja pronalazi svoj put, pri čemu neke munje ne završe na zemlji. Međutim, kada se formira snažan provodni kanal, oslobađa se nezamisliva energija u milisekundama. Ono što ljudi doživljavaju kao jedan udar munje zapravo je serija od nekoliko udara koji se brzo događaju.
Dr. Nikola Cvetanović je savetovao kako se najbolje zaštititi tokom grmljavine. Ako se nalazite napolju, preporučuje se ulazak u automobil.
“Najbolje je zaustaviti se na mestu gde ima gromobrana. Ako to nije moguće, bolje je skloniti se u automobil nego biti na otvorenom prostoru, kako ne biste bili najviša tačka koju grom može da pogodi. Grom traži put i najveća je verovatnoća da udari najvišu tačku na površini. Treba izbegavati stajanje pored drveća, a na planinama je posebno opasno. Savet je da ne budete u grupi, već da se svi razdvojite. Vodene površine takođe predstavljaju veliku opasnost, pa je neophodno izbegavati plivanje i boravak u čamcima. Takođe, preporučuje se da se ne leži na zemlji, već da se čučne.
Kada se nalazite u nekom prevoznom sredstvu poput autobusa, automobila ili aviona, Cvetanović ističe da nema razloga za strah. Objasnio je koncept Faradejevog kaveza.
“Ako je automobil običan, a ne kabriolet, onda ste sigurni jer u kolima postoji Faradejev kavez. Metalni deo u kavezu štiti vas tako što poništava električno polje. Moguće je da udar groma ošteti automobil ili autobus, ali čoveku ne može naškoditi. U automobilu ste bezbedni bez obzira na to da li je motor uključen, da li se krećete ili stojite”, objašnjava Cvetanović.
Cvetanović takođe navodi da nema razloga za strah ni kada se nalazite u avionu. On je objasnio kako su avioni zaštićeni od udara groma.
“Avioni često bivaju pogođeni gromovima. Poslednja nesreća izazvana udarom groma dogodila se šezdesetih godina. Nakon toga, inženjeri su shvatili i odlučili da instaliraju zaštitu, odnosno provodnike koji se ponašaju kao gromobrani. Oni usmeravaju struju ka zemlji, što može prouzrokovati manju štetu na elektronici, ali niko ne strada, tako da je bezbednost u avionu maksimalna”, navodi Cvetanović.
Iako mnogi misle da mobilni telefoni privlače udar groma, fizičar Nikola Cvetanović ističe da to nije tačno. On demantuje rasprostranjene zablude.
“Postojala je polemika o tome neko vreme. Nakon istraživanja s obzirom na to da ljudi sve više koriste mobilne telefone, došlo se do nekog konsenzusa da ne postoji veća verovatnoća da će vas grom pogoditi zbog korišćenja mobilnog telefona. Teorijski je moguće da kada govorite telefonom u blizini, stvarate jone u manjoj meri. U trenutku udara groma ne treba držati telefon pored glave, ali u džepu neće predstavljati problem. Treba izbegavati korišćenje, ali ne treba ga ni bacati, jer nije dokazano da postoji veća verovatnoća da će vas grom pogoditi”, objašnjava Cvetanović.
Cvetanović naglašava da muškarci češće stradaju od udara groma, a najviše ljudi gine na vodenim površinama.
“Muškarci se češće bave poslovima na otvorenom, zbog čega su izloženiji riziku. Na primer, u Americi je odnos žrtava udara groma između muškaraca i žena 1:3, s obzirom na to da mnogi muškarci stradaju na ribarskim čamcima. Gromovi često biraju vodene površine kao putanju za pražnjenje svoje energije, a ljudi koji se nalaze na čamcima su izdignuti nekoliko metara iznad površine, što je dovoljno da grom odabere njih kao put kojim će proći. Stoga je važno smanjiti sopstvenu izloženost riziku i spustiti se što je više moguće.
Ukoliko preduzmete preventivne mere zaštite koje je preporučio Nikola Cvetanović, ne bi trebalo da osećate strah od udara groma. Važno je isključiti određene uređaje tokom grmljavine.
“Ako čujete i vidite munju i grom u isto vreme, to znači da je grmljavina već blizu. U urbanim područjima, gromovi često biraju žičane ograde i električne kablove kao putanje pražnjenja, pa postoji mogućnost oštećenja elektronskih uređaja. Kada grmi, isključite iz struje laptopove, televizore, mikrotalasne pećnice i druge uređaje sa čipovima. Oni su najosetljiviji na udar groma. Takođe, treba izbegavati kupanje kada je grmljavina u blizini, jer struja može putovati kroz cevi koje se nalaze ispod zemlje i izazvati strujni udar”, ističe Cvetanović.
Mnogi ljudi su skloni brojanju kako bi odredili koliko je udaljen grom od njih. Nikola Cvetanović objašnjava kako možete izračunati udaljenost groma od vas.
“Kada se munja formira, elektroni čine vazduh provodnim, a to rezultira ogromnom strujom. Vazduh se jonizuje i stvara se stanje koje nazivamo plazma. U tom trenutku se emituje velika količina svetlosti koja stiže do vas gotovo trenutno, s obzirom na to da svetlost putuje brzinom od 300 hiljada kilometara u sekundi, dok je zvuku potrebno vreme da stigne. Ako vidite bljesak munje i zvuk kasni oko 3 sekunde, to znači da je udaljenost groma od vas otprilike jedan kilometar. Ipak, treba imati na umu da čak i kada oblaci nisu direktno iznad vas, grom može udariti”, objašnjava Cvetanović.
