DETALJI FILMA O DŽEJU KOJI ŠOKIRAJU: Ćale me izdao, keva nije htela da čuje za mene, a kad je Tito umro, plakali smo od SREĆE
Predstavnicima medija prikazan je dio radnje filma “Nedelja”, koji je baziran na životu legendarnog pjevača De Ramadanovskog.
Konkretno, u filmu folker opisuje kako se prilagodio mučnoj mladosti i odrastanju.
– Petak trinaesti, glavna prezentacija u Beogradu, tata je samo želeo da idem na čas, a ja nisam platio pet dolara za to, bio sam pretučen, baba me čuvala, a kada sam uzeo ovcu koju su oni sačuvao za Bajram, onda je i moja baka prestala štititi. Nakon razdvajanja keve i kuće, nisam išao na nastavu, put je skrenuo u moj dom. Dorćol je bio moja škola, provodadžisanje vredan posao, pravi, ništa nisi uzeo. Moja tetka je iznajmila kuću za blok, piksel se plaćao neprekidno. Vaspitač se potrudio da me ne ukloni, ali me je, nažalost, prevario i odveli su me u dom. Kako god bilo, kuća je bila ista kao i put, jedva sam izdržao sedam dana, pa sam se vratio kući, ali niko nije došao po mene, onda sam igrao utakmice u kući, igrao sam po raznim principima i odgovarajućim do puta, igrao sam u cijeloj brazdi, a ne u pijucima. Prema riječima Đeja, kojeg u filmu glumi Husein Husa Alijevi, najteže mu je bilo što ga se majka odrekla. Bježanje od kuće nije bilo strašno, ali je bilo strašno kada te keva na ulici ne bi zvala.
1 / 19 FOTO: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ
– Keva me najradije ne bi uhvatio, pa sam ostao u kućici. Na Dorćolu je postojao standard da u slučaju da se ne zajebavaš sa posmatračem, nisi zajebao. Niste mogli toliko maziti ribu. Čuvao sam dok je Sulja uzeo štuku sa brazdama, to je bio način da uništim hajku.
Ipak, u kontejnerima je bilo sintetike, pa su se, kako priča dalje, prodavale u knjižarama:
– Dobio sam pedalu kada smo razgovarali o sintetici.
Nevinost je izgubio od komšijske ribe Radmila.
– Zanimljivo sam legao sa njom, posvađali smo se u stanu mojih saputnika sa kojima sam igrao složene igre. Baš sam se družio s njima kad me je Zdravko prvi put obrijao kao bijelca. Mića se vratio iz inostranstva, sa njim smo mi sa puta imali najbolje mesto u kafani. Mića se brinuo za mene, davao mi novac, davao mi do znanja kako će se snaći sa mangupinom iz kuće, hrabrio me da se čuvam kada bi neko veći od mene krenuo za mnom. Mića je tukao jednog koji je krenuo za mnom, ubio ga od batina. Glavni lik filma prisjeća se kako je opisao scene iz svog života, govoreći: “Kada sam prestao da igram utakmice i počeo da farbam automobile, vratio sam se pevanju svojoj prvoj ljubavi i pevao sam svojim prijateljima.”
Jay Ramadanovski
Fotografija: Messenger
– Brat i sestra Džamba je prošao deo svog vremena na zemlji u Mardelji, napravio je izvanredan prekršaj, kao mladić u školi ranio je komadom stakla osobu koja je krenula za njim, a koja se kasnije predala. Od tog trenutka pa nadalje, na njega se gledalo kao na opasnu osobu, nikome nije bilo dozvoljeno da ga pogleda a da se ne trgne, svi su ga gledali u gradu. Mića ga je posebno posmatrao, poklonio mu odelo i sat. Džej je zurio u server u baru Ništa, ime koje je ostalo nepromenjeno do kraja njegovog života. Onda je u tom trenutku Tito šutnuo kantu. Pa smo prodavali legitimacije sa naznakom Tita, dok su svi plakali za Titom, plakali smo od blaženstva jer smo imali keša. Vratio sam se onome što mi je bilo poznato, šibicama i pjesmama, jer sam ja jedini stajao i svi su zarađivali.
kurir.rs/republika/preuzeo I.L.
