PRIJA JELENA BILA NAJLEPŠA BEOGRAĐANKA, A ON OPČINJEN NJOM: O njihovoj ljubavi brujala ČARŠIJA, a on vanbračnog sina dovodio KUĆI
Neverovatni zabavljač Stevo Žigon na današnji dan 2005. godine napustio je svoju devojčicu Ivanu, dete Nikolu i nedovoljno začeto dete Video.
Život su mu razdvojili razni poslovi, a pored toga i naklonost koju je odavao zabavljači Ivani Žigon, koju je obožavao do kraja života, a koju će njegov posao povezivati pre Jelene u “Žikinoj liniji”.
Stevo Žigon
Fotografija: PRINTSCREEN
U trenutku kada su se prvi put upoznali, on je imao 24 godine i bio je kolega, a ona 17 godina i pomoćnica. Pošto je Stevo bio svestan da je neprikladno da se asistent otvoreno udvara njegovom studentu, pisao je Jeleni anonimna ljubavna pisma godinu dana. Bio je uporan, ali nenametljiv.
– Beznadežno sam se zaljubio u Stevea kada sam imao 17 godina u Fondaciji, gde je on bio partner. Od tada sam bila pod njegovom šefovskom palicom – rekla je Jelena godinama nakon toga na predstavljanju knjige “Tako je Žigon pričao”.
Stevo nije mogao da izbegne veličanstvenost Jelene, koju su često nazivali „srpskom Sofijom Loren“, sve dok nije preterano ostala bezbrižna za markantnog Žigona, koji je u tom trenutku morao da se pretvori u pravu zvezdu njegovog stvaralaštva.
Kako je njihov odnos kasnije napredovao i Stevo bi trebalo da upozna Jelenine, došao je u njen dom sa violinom. Upravo ona koja mu je godinama ranije spasila život, pa je vjerovao da će možda još jednom pobijediti.
Jelena Žigon
Fotografija: DRAGAN KADIĆ
U trenutku kada je bio u logoru smrti Dahau tokom Drugog velikog rata, svirao je violinu u simfoniji. Jelena i Stevo su se vezali osam godina nakon sastanka, 1958.
– Godina 1958. donijela je značajne promjene u mom životu. Oženio sam Jelenu Jovanović i dobio dete Nikolu, danas cenjenog i šarmantnog slikara. Gospođa Žigon se zvala Jelena Jovanović-Žigon. Bilo je dobrodušnih ljudi koji su čitali tu oznaku ovako: Stevo je jednom pomenuo Jelenu Jovanovi minus “igon”.
Njihova naklonost izazvala je veliku pažnju na tržištu, tako da se o njima dosljedno raspravljalo. Mladi par ubrzo je dobio djevojčicu Ivanu. Njihova porodica je bila blažena, a Steveovo loše začeto dijete, Video, također je došlo u njihov dom.
– Stevo Žigon je 1971. došao u Ljubljanu, gde je koordinirao “Pigmalion”. Elsu Dulitl igrala je moja mama Meta Vranič, tada izuzetno mlada, ljupka i vešta zabavljačica. Može se reći da su moja majka i veliki glumac imali kratku romansu. I pored toga što je bilo jasno da će se moj otac vratiti kući u Beograd, gde je imao porodicu, ona je odluku donela umesto mene. Vid igon, koji piše, započeo je svoju priču.
Jelena Žigon, Stevo Žigon, Nikola Žigon
Fotografija: MARINA LOPIČIĆ
– Saznao sam za to sa 15 godina, ali ga radije ne bih tražio, uprkos činjenici da je i on bio svestan mene, uglavnom na osnovu toga što sam imala očuha koji me je grlio kao dete. , a osim toga u svjetlu činjenice da nisam imao ni najsjajniju ideju kako će njegova porodica odgovoriti. .
– U trenutku kada sam skupio dovoljno solidarnosti da ga konačno sretnem, imao sam 28 godina. Brzo sam otišla u Beograd, gde su me sjajno domogli, iako niko od rođaka, osim Stevea, ne shvata da uopšte postojim. Narednih pet godina, od 2000. do 2005. godine, kada je umro, dolazio sam da ga vidim u Beogradu, i to su bili izuzetni minuti koji se ne mogu zanemariti, rekao je Video o svom tati.
Stevo i Jelena su učestvovali u njihovoj naklonosti, koja je očarala svakog pojedinca koji ih je poznavao, tragično, samo smrt je smislila kako da ih izoluje, 28. decembra 2005. godine, kada nam je nastupio izvanredni zabavljač Stevo Žigon. Nakon dugo vremena od njegove smrti, Jelena se takođe pridružila svom duboko ukorenjenom prijatelju, kada je preminula 10. aprila 2018. godine u 84. godini.
Ivana Žigon, Stevo Žigon
Fotografija: povjerljivi dokument
– Prošli smo Stivovu poslednju večer zajedno kod kuće, on, majka, ja i pas Airhead. Ležao je kraj njegovih nogu nepomičan, mirniji od Stevea, a ja sam ocu cijelu noć pjevao o danu trijumfa nad autokratijom, a posebno o Bulatu Okudžavi. Početkom tog dana nisam vidio da sam se poboljšao i da više nemam temperaturu koja me pratila naredna dva mjeseca. Osetio sam samo jednu bizarnu stvar. Moja ruka, kojom sam cijelo veče držala očevu frigidnu ruku, nije se hladila. Naime, tokom noći je postala vruća – napisala je Ivana Žigon u svojim dnevnicima o tatinoj smrti.
(Kurir.rs/A.G.)
