“NAŠLA SAM PISMO NA GROBU” Majka mališana ubijenog u Ribnikaru o dečaku ubici: Nije tačno da nije bio prihvaćen od drugara

Novembar ove tekuće godine posvećen je Andriji Čikiću, nadarenom klincu koji je preminuo u klanju u OŠ “Vladislav Ribnikar”. Posle neverovatne takmičarske emisije sećanja na Kolarcu, gde je Stjepan Hauser pesmu „Hvala nebu“ iskreno posvetio Andriji u polju, uslediće smederevska emisija.

Muzička škola “Josip Slavenski” sutra u 20 časova održaće priredbu u znak sećanja na Iliju M. Kolarca.

U emisiji “Stručnjak u jedanaest” na TV K1 Boško Jakovljević razgovarao je sa Suzanom Stanković Čikić, mamom ubijenog mališana, koja je otkrila šta se ljudi uglavnom pitaju nakon komemoracije, dok je Andrijina konkordansa edukatorka Isidora Bovan govorila o njegovoj izvanrednoj sposobnosti.

– Mnogi su me pitali odakle mi solidarnost, kao što ste me pitali prošli put. Ja generalno odgovaram nešto vrlo slično, iz obožavanja Andrije. Ne postoji ništa što ne bih postigao za njega. Trebam njegov rad da živim dalje, da živim dalje, da bude motivacija različitim mladima. On je mnogima bio motivacija u svakom slučaju, dok je bio živ, uprkos činjenici da je bio tako mlad. Na ovaj ili onaj način smatram da to treba da ostane, da malo klince dam energijom, a možda bih i pozvala staratelje da učine nešto veliko – kaže mama Andrije Čikića i dodaje da se trudi da zasluži svoje dete.

OŠ Vladislav Ribnikar, Vladislav Ribnikar, Pucnjava, Klanje, Osnovna škola, Policija, Ispitivanje, Ubistvo, Masovna ubistva
Fotografija: DADO ĐILAS
– Trudim se da zaista zaslužim svoje dete, teško je, nije, a da li postoji nešto surovije, ne mogu da kažem. Razumem i druge, ja sam psihoterapeut. Trpim nesreću, a određeni pojedinci imaju problem koji se može riješiti. Postoji uvjerljiv razlog za razmišljanje, svako ima svoje pogoršanje najteže. Nekoliko stvari se može ispraviti, hvala Bogu što je tako, a mi treba da pokušamo da im se obratimo i da budemo ispunjeni, jer ćemo, u tom slučaju da budemo ispunjeni, odgajati dodatnu ispunjenu decu. O tome ne treba razmišljati, ali to je užasno, to je divlje. Pokušavamo da smislimo kako da živimo sa onim što nam je život nametnuo, da tražimo aranžmane. Povrede na koje nailazim ja, staratelji dece koja su preminula u “Ribnikaru” i Duboni, nikada se ne oporavljaju. Smišljamo kako da živimo s tim. Pokušavam da pronađem svoj put, misiju, što je razlog zašto zaista postojim na ovom svijetu. Volela bih da to bude nešto pozitivno i da moje dete bude zadovoljno – kaže Suzana Stanković Čikić.

Pokušajte to ne PROPUSTITI

Pola godine OD klanja U ‘RIBNIKARU’: Izgubljeno je znatno više od života mladih, u suštini IMAMO VIŠE OD 100 ‘MRTIH’ (VIDEO)
Majka ubijenog klinca navodi da povremeno priča prema fotografiji svog djeteta.

– Ponekad odem do njega da pogledam njegovu fotografiju i kažem mu “ti i ja, uvek grupa”, zaista se tako osećam. Uglavnom sam mu davao do znanja dok je bio živ, da sam pouzdano tu za sebe i da ću ga stalno podržavati u svemu o čemu razmišljam o velikom ili što mi pokaže da je sjajno, jer se najviše radujem kada je on veseo. Zaista sam se tako osjećao kada sam vidio njegov osmijeh, njegovo ispunjenje, nebo je bilo prelomna tačka. Shvatam da je imao snove, moram da cenim te njegove fantazije sada, kao kad je bio živ. Dobio sam mnogo poruka i pisama od djece svuda, koliko je on motivirajući za njih, od usavršavanja učenika, do posvećenosti nekoliko vannastavnih vježbi. Na njegovom grobu sam našao jedno pismo od 18-godišnjaka iz Mađarske. Napisao je: “Pokušao sam, ali sigurno nisam bio pristojan poduhvatnik. Kako sam vas upoznao, sada sam se više potrudio i znate, ubacio sam u vrtić tokom kasnog proljeća”, a komponuje ono što je radi sada i šta je uradio i koliko pokušava. Moj mali, koji više nije među nama, motivacija je različitim klincima i tako živi – kaže mladićeva mama i kaže da njeni gostovanja nisu smelost, već nepatvorena ljubav prema Andriji.

– Nemam nikakvih sumnji u vezi sa fasilitacijom, s obzirom na činjenicu da moram da prenesem koliko je ta ljubav divna, čvrsta, neograničena i koliko ljubavi daje. Sudjelovao sam u svakoj sekundi s njim i znao je kako da odgovori. Zato kažem da obožavanje ne treba štedjeti, djeca napreduju gledajući nas. Shvatiće kako da daju i dobiju ljubav i sutra će biti blaženi prema svojoj porodici, ta ljubav nas okrepljuje i gura. Ovakve stvari ne moraju nužno biti strašne, ne daj Bože da se to u bilo kojem trenutku ponovi – kaže Suzana i dodaje da je Andrija imao priliku i volju da se druži bez obzira na sve svoje obaveze.

OŠ Vladislav Ribnikar, Vladislav Ribnikar
Fotografija: NENAD KOSTIĆ
– Imao je priliku i snagu volje da se druži, a moja druga druga i ja smo pokušali da ga obučimo